Изван Парламента стоји статуа Ричарда И који седи на свом коњу као сведочанство да је он био један од најхрабријих и највећих енглеских краљева...или јесте?

Сва енглеска школска деца уче о овом великом краљ који је владао од 1189-1199. Добио је титулу "Цоеур-де-Лион" или "Лавље срце" јер је био храбар војник, велики крсташ и победио је у многим биткама против Саладина, вође муслимана који су у то време окупирали Јерусалим.

Али да ли је он заиста био један од највећих краљева Енглеске – или један од најгорих?

Изгледа да га није много занимало да буде краљ …у својих десет година као монарх провео је само неколико месеци у Енглеској, и сумњиво је да би заиста могао да говори енглески језик. Једном је приметио да би продао целу земљу да је могао наћи купца. На срећу, није могао да нађе никога са потребним средствима!

Ричард је био син краља Хенрија ИИ и краљице Елеоноре од Аквитаније. Већи део своје младости провео је на двору своје мајке у Поатјеу. Током последњих година Хенријеве владавине, краљица Елеонора је стално ковала завере против њега. Охрабрени својом мајком, Ричард и његова браћа су водили кампању против свог оца у Француској. Краљ Хенри је поражен у бици и предао се Ричарду. Два дана касније Хенри је умро и Ричард је 6. јула 1189. постао краљ Енглеске, војвода од Нормандије и гроф одАнжуј.

После свог крунисања Ричард је, пошто је већ положио крсташки завет, кренуо да се придружи Трећем крсташком рату како би ослободио Свету земљу од Саладина, вође Курда.

Док је зимовао на Сицилији, Ричарда је срела његова мајка заједно са потенцијалном будућом невестом... Беренгаријом од Наваре. У почетку је одолевао мечу.

На путу за Свету земљу, део Ричардове флоте је разбијен код Кипра. Острвски владар Исак И направио је грешку што је узнемирио Ричарда тако што се лоше опходио према својим преживелим екипама. Ричард је слетео на Родос, али је одмах отпловио назад на Кипар где је победио и свргнуо Исака.

Било да је то била магија острва, појачана чула од његове победе или нешто сасвим друго, Ричард је на Кипру био попустио и оженио се Беренгаријом од Наваре. Мало вероватно место за венчање енглеског краља, али је Беренгарија крунисана за краљицу Енглеске и Кипра.

Ричард је наставио са крсташким ратом, искрцавши се и заузевши град Акру 8. јуна 1191. године. извештаји о његовим смелим делима и подвизима у Светој земљи узбудили су народ код куће иу Риму, у стварности он није успео да постигне главни циљ који је био да поврати контролу над Јерусалимом.

Тако је почетком октобра, након закључења трогодишњи мировни споразум са Саладином кренуо је сам на дуго путовање кући. Током путовања Ричард је биодоживео бродолом на Јадрану и на крају га је заробио војвода Аустрије. За његово ослобађање тражила се тешка откупнина.

Краљеви очигледно нису јефтини, а у Енглеској је била потребна четвртина прихода сваког човека током целе године да би се прикупила средства за Ричардово ослобађање. На крају се вратио у Енглеску у марту 1194.

Међутим, није провео много времена у Енглеској и провео је остатак живота у Француској радећи оно у чему је изгледа највише уживао...борећи се.

Било је док је опседао замак у Шалусу у Француској када је погођен стрелом из самострела у раме. Појавила се гангрена и Ричард је наредио стрелцу који га је упуцао да дође до његове постеље. Стреличар се звао Бертрам, а Ричард му је дао сто шилинга и ослободио га.

Краљ Ричард је умро у 41. години од ове ране. Престо је прешао на његовог брата Јована.

Тужан крај за Лавље Срце, а авај, и за јадног Бертрама стрелца. Упркос краљевом помиловању, живог су му скинули кожу и потом обесили.