Не Ватерло него Петерло!

Енглеска није земља честих револуција; неки кажу да је то зато што наше време не погодује маршевима и нередима на отвореном.

Такође видети: Величина Краљевске морнарице кроз историју

Међутим, по времену или без времена, почетком 1800-их, радници су почели да демонстрирају на улицама и захтевају промене у свом радном веку.

У марту 1817, шест стотина радника кренуло је из северног града Манчестера у марш у Лондон. Ови демонстранти су постали познати као 'Бланкетеерс' јер је сваки носио ћебе. Покривач је ношен ради топлине током дугих ноћи на путу.

Само један 'Бланкетеер' је успео да стигне до Лондона, пошто су вође били затворени, а 'редовници' се брзо разишли.

<0 Исте године, Јеремиах Брандретх је повео две стотине радника из Дербишира у Нотингем како би, како је рекао, учествовали у општој побуни. Ово није било успех и тројица вођа су погубљена због издаје.

Али 1819. године у Манчестеру су се догодиле озбиљније демонстрације на Пољама Светог Петра.

Тог августовског дана, 16., велика група људи, процењена на око 60.000 људи, која је носила транспаренте са слоганима против закона о кукурузу и за политичке реформе, одржала је састанак на пољу Светог Петра. Њихов главни захтев је био глас у парламенту, пошто је у то време индустријски север био слабо заступљен. Почетком 19. века само 2% одБританци су имали право гласа.

Тадашњи судије су се узнемириле величином скупа и наредиле су хапшење главних говорника.

Такође видети: Херевард Тхе Ваке

Покушај да се повинује наређењу Манчестер и Салфорд Јоманри (аматерска коњица која се користи за одбрану дома и за одржавање јавног реда) јуришала је у гомилу, оборила жену и убила дете. Хенри „Оратор“ Хант, радикални говорник и агитатор тог времена, на крају је ухапшен.

15. Краљеви Хусари, коњички пук регуларне британске армије, тада је позван да растера демонстранте. Извучене сабље јуришале су на масовно окупљање иу општој паници и хаосу који је уследио, једанаест људи је погинуло, а око шест стотина повређено.

Манцхестер Иеоманри јуриша на Петерлоо

Ово је постало познато као 'Петерлоов масакр'. Име Петерлоо се први пут појавило у локалним новинама у Манчестеру неколико дана након масакра. Назив је имао за циљ да исмеје војнике који су напали и убијали ненаоружане цивиле, поредећи их са херојима који су се недавно борили и вратили се са бојног поља код Ватерлоа.

'Масакр' је изазвао велико негодовање јавности, али је влада тог дана стајао уз судије и 1819. донео нови закон, назван Шест аката, да би контролисао будућу агитацију.

Шест аката нису били популарни; консолидовали су законе против даљенереда, које су магистрати у то време сматрали наговештеном револуцијом!

Народ је са узбуном гледао на ових шест аката јер су дозвољавали да се свака кућа може претрести, без налога, под сумњом да садржи ватрено оружје, а јавни скупови су практично били забрањено.

Периодичне публикације су биле толико опорезоване да су цене биле ван домашаја сиромашнијих класа, а судије су добиле моћ да заплене било какву литературу која се сматрала бунтовном или богохулном и сваки скуп у жупи који је садржао више више од педесет људи је сматрано илегалним.

Шест чинова изазвало је очајнички одговор и човек по имену Артур Тистлвуд планирао је оно што је требало да постане познато као завера у улици Цато....убиство неколико министара за време вечере.

Завера је пропала јер је један од завереника био шпијун и обавестио своје господаре, министре, о завери.

Тхислевоод је ухваћен и проглашен кривим велеиздаје и обешен 1820.

Суђење и погубљење Тистлвуда представљали су завршни чин дугог низа сукоба између владе и очајних демонстраната, али опште мишљење је било да је влада отишла предалеко у аплаудирању 'Петерлоо' и доношење Шест чинова.

На крају је у земљу пало трезвеније расположење и револуционарна грозница је коначно замрла.

Данас је, међутим, широко признато,да је масакр у Питеру отворио пут Великом реформском акту из 1832. године, који је створио нова посланичка места, многа у индустријским градовима северне Енглеске. Значајан корак у давању гласа обичним људима!