Речено је да је постојао период у времену када су добри људи који су живели дуж долине Цонви стално били погођени страшним поплавама које су удавиле њихову стоку и уништиле њихове усеве. Узрок овог уништења људских фарми и средстава за живот, међутим, није био природна појава: сви су знали да су поплаве изазвали Афанци.

Афанц је био легендарно велшко чудовиште воде, упоређено, неки су рекли, са чудовиште из Лох Неса. Афанц је живео у Ллин-ир-Афанц-у (Базен Афанц) у реци Конви. Била је то огромна звер која је, када је била изнервирана, била довољно јака да разбије обале базена што је изазвало поплаве. Било је много покушаја да га убију, али изгледа да је његова кожа била толико чврста да ниједно копље, стрела или било које људско оружје није могло да је пробије.

Мудраци из долине одржали су састанак и одлучили да ако сила не би успела, онда Афанц мора некако бити намамљен из свог базена и одведен у језеро далеко иза планина, где не би могао да изазове даље невоље. Језеро изабрано да буде Афанков нови дом било је Ллин Ффиннон Лас, под мрачном импозантном сенком планине Сноудон.

Планине Сноудона

Припреме су почеле одмах: најбољи ковач у земљи исковао је јаке гвоздене ланце који су били потребни да се вежу и обезбеде Афанц, и послали су по Ху Гардана и његова два дугорога вола –најмоћнији волови у Велсу – да дођу у Бетвс-и-цоед.

Ипак, један мањи проблем: како извући Афанца из овог језера, везати га ланцима, а затим га везати за волове?

Изгледа да је Афанц, као и многа друга ружна стара чудовишта, био веома пристрасан према лепим младим женама, а посебно једна девојка, ћерка локалног фармера, била је довољно храбра да се добровољно пријави у потрагу.

Девојчица се приближила Афанчевом језеру док су њен отац и остали мушкарци остали сакривени на малој удаљености. Стојећи на обали, тихо га је дозивала, воде су почеле да се дижу и узбуркавају, а кроз њу се показа огромна глава чудовишта.

Иако је била у искушењу да се окрене и побегне, девојка је храбро стајала и гледајући неустрашиво у чудовишта зелено-црним очима, почеше да певају нежну велшку успаванку.

Полагано је огромно велико тело Афанца испузало из језера ка девојци. Песма је била тако слатка да је Афанкова глава полако потонула на земљу у сну.

Љубазношћу Елле Вилсон

Девојка сигнализирала њеном оцу, и он и остали људи су изашли из својих скровишта и почели да вежу Афанц кованим гвозденим ланцима.

Тек су завршили свој задатак када се Афанц пробудио, и са урлик беса због преваре, чудовиште је клизнуло назад у језеро. На срећу, ланци су били дуги и неколико њихљуди су били довољно брзи да их закаче на моћне волове. Волови су ојачали своје мишиће и почели да вуку. Полако, Афанц је извучен из воде, али је била потребна снага Ху Гарданових волова и сваког расположивог човека да га извуку на обалу.

Вукли су га уз долину Лледра, а затим кренули на север- западно према Ллин Ффиннон Ласу (језеру Плаве фонтане). На путу уз стрмо планинско поље један од волова је толико вукао да је изгубио око – искочио је од напрезања, а сузе које су волови пролили формирали су Пвлл Ллигад ир Ицх, (Базен воловског ока).

Моћни волови су се борили све док нису стигли до Ллин Ффиннон Ласа, близу врха Сноудона. Тамо су се ланци Афанца ослободили, и уз урлик, чудовиште је скочило право у дубоку плаву воду која је требала постати његов нови дом. Заробљен у чврстим стеновитим обалама језера он остаје заувек заробљен.